Вести



ПРВА ПРОМОЦИЈА ДРУШТВА ГУСЛАРА „СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА“

09.02.2010. г.

У «ТЕАТРУ 78» у Ресавској улици у Београду, догодио се дуго очекивани и прижељкивани концерт новоформираног ДГ “Стара Херцеговина“.

Велики број заљубљеника у епску поезију и гусле окупио се да чује мајсторе гусала из новог друштва, али и многобројне угледне госте који су увеличали ово вече. Под водитељском палицом засигурно понајбољег водитеља оваквих догађања, Миливоја Бештића који је зналачки водио програм, публика, која је скоро до последњег места испунила салу «Театра 78» уживала је у двочасовном програму.

Како то српски обичаји налажу, на почетку овако великог дешавања свештеник СПЦ, Протојереј - Ставрофор Милован Глоговац благословио је оснивање друштва и заједничком молитвом сви присутни пожелили су новоме друштву успех у раду. Поздравни говор у име ДГ “Стара Херцеговина“ одржао је домаћин и председник друштва Слободан Бобан Драшковић који је поздравио присутне и објаснио циљеве друштва. Затим је у име Савеза гуслара Србије господин Милорад Продановић бираним речима говорио о гуслама и Старој Херцеговини и присутне обавестио о догађањима у наредном периоду.

Част да отвори концерт Његошевим стиховима из“ Горског Вијенца“ припала је легенди српских гусала и првом почасном члану друштва, народном гуслару Славку Алексићу. После њега наступио је члан ДГ “Стара Херцеговина“, Ђерић Драган са песмом “Кнез Богосав и Старина Новак“ а затим је др Милош Луковић из Балканолошког института говорио о постанку, границама, владарима и историографији Старе Херцеговине. Као гости нашег друштва наступили су гуслари Владо Руњо, Будимир Чавић и као специјални гости изненађења: из Црне Горе савезни првак Здравко Кнежевић и из Републике Српске Ристо Лечић. Затим је млади гуслар нашег друштва Александар Таушан песмом о Стојану Ковачевићу подигао атмосферу у публици, а још једна млада нада, Сава Станишић ”Мојковачким вучедолцем” додатно загрејао.

Оваква једна свечаност се заиста не би могла замислити без песника и филозофа Божидара Глоговца који је по ко зна који пут свијим наступом одушевио публику, после њега је говорио професор Мирко Зуровац, а као врхунац вечери дошао је наступ два најбоља гуслара ДГ “Стара Херцеговина“: републичког првака из Нове Вароши 2006. године - Ђорђа Тановића и актуелног првака из Крагујевца 2009. - Вељка Ђурановића. Обојица су показала зашто тренутно спадају у ред најбољих гуслара у Србији. На крају је популарни Ђоко Тановић започео песму „Под ружицом“ коју су подржали сви учесници програма али и публика у сали.

Заиста је ту ноћ било дивно бити Херцеговац, сви смо се макар за та два сата вратили у наш јуначки, кршни, напаћени, али предивни завичај који никад не смемо заборавити, али ни свети српски инструмент – гусле, јер, док се чују звуци са гусларских струна дотле и постојимо!
 

01
01

02
02

03
03

04
04

05
05

06
06

07
07

08
08

09
09

10
10

11
11

12
12

13
13

14
14

15
15

16
16

17
17

18
18

18. ФЕСТИВАЛ ГУСЛАРА СРБИЈЕ

КОСОВСКА МИТРОВИЦА - ЗВЕЧАН, 18-19. ЈУН 2010. г.

После равно тринаест година, српски гуслари поново на Косову и Метохији! Тада, 1997. године у Приштини, у организацији ДГ “Цар Лазар“ одржан је 5. републички фестивал, а сада, 2010. год. у Косовској Митровици и Звечану у организацији ДГ “Бановић Страхиња“ 18. надметање најбољих гуслара Србије.

КОСОВО И МЕТОХИЈА СЕ И ГУСЛАМА БРАНИ!

Са овим слоганом у срцима српски гуслари помешаних осећања радости и туге стигли су на Космет да осоколе напаћени српски народ и да нас све заједно подсете на најславније догађаје из наше прошлости. Радосни што смо опет на Светој српској земљи, а тужни што нам је отимају. Неки су се гусала одрекли одавно, заборављајући да су управо гусле светионик слободе, које су нам кроз векове осветљавале пут којим морамо ићи. Данас исти појединци хоће да се одрекнемо највећих српских светиња: српских манастира и аманета које нам Цар Лазар остави за поколења. Одрећи се Косова и Метохије значи одрећи се себе и свог порекла. Косово и Метохија су срце и душа Србије! Човек без срца и душе није човек, а Србија без Косова и Метохије није Србија!

18. јун 2010.

Полуфинално такмичење је одржано у Косовској Митровици у амфитеатру Факултета техничких наука. Пошто су се опет, по ко зна који пут прекршиле пропозиције које су усвојене пре непуних годину дана, наступило је 40 уместо 33 гуслара, колико је требало. Оно што је интересантно за овај фестивал, то је велики број отказа прошлогодишњих финалиста из Крагујевца. Од двадесет финалиста наступило их је само једанаест.

Друштво гуслара “Стара Херцеговина“ у полуфиналу су представљала три гуслара: Ђорђе Тановић, Александар Таушан и Сава Станишић. Ђорђе Тановић је певајући народну епску песму “Смрт мајке Југовића“ заузео треће место, Александар Таушан са песмом „Кнежева вечера“ пето место, а Сава Станишић са песмом „Поново Косово“ заузео 21. место тако да није успео да се пласира у финале, у које се пласирало 15 гуслара. По многима, Сави Станишићу је било место у финалу, али...!? Мора се рећи да је ДГ “Стара Херцеговина“ наступило ослабљено, јер двојица гуслара из оправданих разлога нису могли да наступе. То су прошлогодишњи првак Србије Вељко Ђурановић и Драган Ђерић. Победник полуфиналне вечери био је Саша Лакетић, а друго место освојио је Драган Малиџан.

19. јун 2010.

Пре подне је одржана Скупштина Савеза гуслара Србије. Најважније одлуке су:
- Усвојен је извештај о раду председника Савеза, Милорада Продановића.
- Изабрани су нови људи у органима Савеза, с обзиром да је ово изборна година.
- Нови председник скупштине је Боро Ђурић из ДГ “Бановић Страхиња“, потпредседник скупштине је Вуко Кривокапић из ДГ “Бајо Пивљанин“.
- Председник Савеза гуслара Србије је Радован Пековић из ДГ “Жича“, Краљево. Нови председник Пековић је укратко изложио свој програм и предложио нове чланове Извршног одбора. То су: Светолик Лазовић, Драшко Магделинић, Неђо Лекић, Славољуб Симић, Љубомир Павловић и председник Удружења гуслара Војводине, Веселин Вуковић.
- ДГ “Стара Херцеговина“ пружило је пуну подршку новом руководству на челу са председником Пековићем.

Истог дана у 19 ч. почело је финале 18. Фестивала гуслара Србије. Први пут у историји такмичења ТВ КОПЕРНИКУС преносила је директно цео ток такмичења. Публика је у доброј мери испунила салу Дома културе у Звечану. Посебну част овом фестивалу гуслара указао је својим присуством Митрополит Црногорско – Приморски, Господин Амфилохије, који је благословио скуп и својим мудрим речима свима улио наду у боље сутра. Потом се Жељко Чуровић, председник Савеза српских гуслара бираним речима обратио публици. Коначно, такмичење је могло да почне... Први пут у финалу се певало 60-70 стихова. Наступило је 15 најбољих гуслара, а стручни жири није имао нимало лак посао.

Коначни редослед је следећи:

1. Ђорђије Копривица
2. Властимир Бараћ
3. Драшко Малиџан
4. Саша Лакетић
5. Ђорђе Т ановић
6. Зоран Племић
7. Александар Таушан
8. Чедо Чавић
9. Љубомир Павловић
10. Љубиша Атељевић
11. Мијат Куч
12. Радивоје Бишевац
13. Бојана Пековић
14. Веселин Дацић
15. Милан Дашић

Што се тиче екипног такмичења редослед је следећи:

1.ДГ “Никола Тесла“, Обреновац 
2.ДГ “Вук Караџић“, Београд 
3.ДГ “Стара Херцеговина“, Београд

Члан ДГ “Стара Херцеговина“, Александар Таушан, победник је по гласовима публике која је први пут у историји такмичења имала прилику да СМС порукама гласа за најбољег. Ацо Таушан је навикао да исписује своје име у историју гусала. Наиме, да вас подсетим, он је најмлађи победник свих гусларских такмичења! 1997. године, са само 13 година, био је победник фестивала Војводине.
 

01
01

02
02

03
03

04
04

05
05

06
06

07
07

08
08

09
09

ДГ “Стара Херцеговина“ је на свом првом такмичењу постигла запажен резултат. Освојити треће место у оваквој конкуренцији заиста је леп успех, поготово што нисмо наступили у најјачем саставу. Али, ускоро нас чекају нова такмичења, па се надамо и новим и већим успесима и у појединачном и екипном такмичењу. Све у свему, утисци са 18. фестивала су позитивни, организација фестивала је била добра и заслужује похвале. О жирију нећу рећи ништа, мада би имало доста тога да се каже... Уосталом, приоритет нашег друштва нису победе на фестивалима него промоција гусала и епске поезије.

У повратку са Косова и Метохије, наша мала, али, одабрана екипа посетила је манастир Бањска, задужбину Краља Милутина. Овај древни манастир, који је вековима сведок свих српских невоља и недаћа, страдања и ратова, заиста је оставио дубок утисак на све нас, а у мислима се вратисмо у славно доба наше историје: “Помало је таквијех јунака, ка што бјеше Страхињићу Бане!“


Председник ДГ "Стара Херцеговина"
     Слободан - Бобан Драшковић

 

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА, 28. 08. 2010 године,  СЕЛО ЛУКА - НЕВЕСИЊЕ

 

                На позив организатора 118-ог народног сабора у селу Лука код Невесиња, ДГ “Стара Херцеговина“ је узело учешће на овим госпојинским свечаностима невесињског народа. ДГ “Стара Херцеговина“ представљали су председник  друштва Слободан Бобан Драшковић и српски гуслар, млади Александар Таушан.                                                              

                Село Лука свакако спада у једно од најлепших невесињских села, познато по добрим, часним и дочекним људима. У овом селу пре 118 година подигнута је црква која је посвећена Успењу Пресвете Богородице, те се сваке године народ овог краја окупи и прослави Храмовну славу. Ове године се окупио заиста велики број људи, који су после литургије и трократног опхода око Храма, имали прилику да посматрају богат културно-уметнички програм који је духовито и зналачки водио гусларска легенда Славко Алексић. Потписана је повеља о братимљењу м.з. Лука - Невесиње и Орашац - Аранђеловац, покренута је иницијатива да се направи конак метоха манастира Житомислић. У програму су учествовали изворна мушка група “Невесиње“, КУД „Сретење“ из Орашца, гуслари Момир Авдаловић са сином, глумац Никица Петронијевић и многи други. Члан нашег друштва Александар Таушан, песмом Св. Николаја „Зидање Љубостиње“ одушевио је присутне, а на крају програма повео је и заједничку песму.

                 Бројни угледни људи су присуствовали овом народном сабору: начелник Невесиња Бранислав Миковић, представници удружења Невесињаца у Београду Ристо Самарџић, Зоран Пејановић и Зоран Јањић, пуковник Лаловић и председник општине Вождовац, др Драган Вуканић коме је у име ДГ “Стара Херцеговина“ председник друштва Бобан Драшковић уручио гусле. По завршетку програма за све присутне организован је свечани ручак, а затим је наступило народно весеље које је потрајало до касно у ноћ. Посебну захвалност дугујемо нашем домаћину Бору Телебаку који се потрудио да све протекне у најбољем реду. Сигурно је да ће сви присутни ову славу  дуго памтити и да ће им остати у трајној успомени.

 

              


01
01

02
02

03
03

ГУСЛАРСКО ВЕЧЕ АЛЕКСАНДРА ТАУШАНА У ПАНЧЕВУ

 

 

Дивно је било у Дому војске Србије у Панчеву, 17. 09. 2010. године.

Нешто прије 19 часова, испред овог здања на обали Тамиша почеше се окупљати љубитељи гусала и епске поезије, рођаци и пријатељи... Док се мирис тамјана ширио из оближње цркве, у Дому војске је све било спремно за почетак дуго најављиваног концерта српског гуслара Александра Таушана, члана ДГ „Стара Херцеговина“ и његовијех гостију. Ово гусларско вече је било добротворног карактера и посвећено је изградњи Храма Божијег, цркве Светог Саве у Панчеву. И, када је публика заузела своја мјеста у великој сали, на бини се појавио легенда гусала и велики зналац српског језика и наше књижевности, професор Славко Алексић и поздравио присутне биранијем ријечима.

Присутне је затим поздравио  протојереј-ставрофор Родољуб Глишић, благословећи скуп и подсјећајући нас на љепоту наше православне вјере и светосавског пута који смо изабрали прије осам вјекова...

Када је проф. Славко Алексић најавио Александра Таушана, салом се проломио громогласан аплауз! Панчевачка публика одавно није имала прилику да у свом граду чује најмлађег гусларског шампиона свих времена! Да подсјетим, Александар Таушан је са 13 година постао првак Војводине у Врбасу, 1997. године. „Зида Раде цркву Љубостињу, мушки зида, женски украшује, ђевојачки по мермеру везе...“, грмјело је са усана младог српског гусларског великана, пјевајући предивне стихове Светог владике Николаја Жичког из пјесме „Зидање Љубостиње“. Своје мјесто за микрофоном, Александар је затим уступио прекаљеном гусларском шампиону, народном гуслару Ђорђу Тановићу, који је првим стихом „Кад су били проклетом Лијевну“, отпјеваним на само њему својствен начин, вратио присутне у вријеме ускока и хајдука и тамновања Старог Вујадина и његовијех синова...

Након бриљантног наступа Ђорђа Тановића, на сцјену се појавио српски гуслар Владо Руњо, човјек великијех моралних и интелектуалних вриједности, који својијем карактеристичним пјевањем и јединственим стилом гуслања увијек плијени посебну пажњу гусларске публике. Мелос српскога народа из крваве и намучене Крајине синуо је те вечери у пуном сјају и заиграо срца присутне публике када је Владо запјевао одломак из Косовске битке: „Дрхтала је Лазарева рука, од погледа Милоша и Вука...“

Да гуслари и пјесници не могу једни без другијех и да их веже нераскидива стега српске пјесме и традиције, показало је и ово вече, када је послије Влада Руња публику поздравио умни пјесник српскога рода са љутог херцеговачког камена – Божидар М. Глоговац. Својом феноменалном, поучном и прије свега, упозоравајућом пјесмом „Рађајте, Српкиње, мајке...“, оставио је публику без даха и приморао све нас да се дубоко замислимо од кога нам данас, а и у будућим временима пријети највећа опасност.

„Полећела два врана гаврана, од Мишара, поља широкога...“, проломило се из грла дичног херцеговачког гуслара Љубише Атељевића, који се одазвао позиву да својим присуством увелича ову гусларску свечаност.

Александар Таушан је након наступа Љубише Атељевића запјевао уз струне гусала: „Цар Мурате, на Косово паде! Како паде, ситну књигу пише...“ и поново измамио громогласан аплауз публике.

Мелемни глас српског гуслара Петра Шишовића зајечао је салом Дома Војске, када је овај велики миљеник гусларске публике и племенити Морачанин пјесмом и гуслама кренуо „Низ Херцеговину“...

Када нас је Петар Шишовић подсјетио на велике херцеговачке јунаке, умни Божо Глоговац је опет публици представио ниску својијех пјесничкијех бисера, када је пјесмом „Милуша“ код појединијех у публици измамио и сузе, показујући колика је заиста снага његовог пјесничког пера.

Након Божидара М. Глоговца, пјесмом и гуслама, публику је поздравио српски гуслар Драган Ђерић, који је свима нама још једном ставио до знања колику вриједност у српском роду имају пјесма и гусле, када је запјевао стихове: „Гусле моје, најдража музико, на коју је српски род навик`о...“

Професор Славко Алексић је затим, најављујући српског гуслара Саву З. Станишића, истакао да ће „Сава о Сави бесједити“, препустивши ријеч Сави З. Станишићу, који је пригодним ријечима поздравио домаћина вечери, Александра Таушана као и честиту и достојанствену публику која се те вечери окупила око цркве и гусала. Након бесједе и легенде о Светом Сави, Сава је запјевао уз струне гусала бесмртне стихове бесмртног владике Рада: „Вук Мандушић и Вук Мићуновић, започеше с Хамзом капетаном, око вјере нешто поповати...“.

Српски гуслар Ђорђе Тановић одавно не мора да брине за своје потомство и његово морално и витешко устројство. Његов млади син, Мирослав, одавно је најперспективнији гуслар у српском роду. Већ је постао омладински првак Србије и имао низ концерата са највећим именима гусларске сцјене. Надахнут јуначком славом својијех предака и гусларским умјећем његовог оца Ђорђа, млади Мирослав је свијетли примјер честитог српског подмладка, на који би сви требало да се угледају када васпитавају и усмјеравају своје потомство на животном путу. Када се ово лијепо момче појавило на сцјени, обучен у дивну српску ношњу и запјевао стихове о Светом Сави, салу је испунио аплауз и задовољство присутне публике, која је била одушевљена Мирослављевим гусларским умјећем. ДГ „Стара Херцеговина“ је свакако изузетно поносно што у свом чланству има оваквог младог гуслара, пред којим су, засигурно, блистави наступи и гусларска каријера.

Пред крај ове дивне гусларске вечери и духовне трпезе, предсједник ДГ „Стара Херцеговина“, г-дин Слободан Бобан Драшковић  је у име друштва поклонио Александру Таушану икону Св. Василија Острошког уз најискреније и најљепше жеље у његовом животу и раду. Затим је господин Драшковић поклонио гусле проти Родољубу Глишићу, који се, дирнут овијем дивним поклоном, захвалио топлим ријечима.

Затим је Александар Таушан уручио захвалнице људима који су својим доброчинством помогли организацију ове вечери: Славиши Ковачевићу и Славку Илићу.

И, на крају вечери, Александар Таушан је опет запјевао уз струне гусала, витешки, орно, ка` и вазда, подижући публику на ноге и будећи у присутнима витешки дух нашијех јуначкијех предака...

Када су гусле у Александровим гуслама замириле, Александар је позвао своје госте да изађу на бину и заједно са њим крунишу ово дивно вече изворном пјесмом уз струне српскијех гусалах и неколико тренутака касније, бирана гусларска братија је сложном изворном пјесмом окончала ово гусларско вече у Дому Војске у Панчеву.

 

Секретар ДГ „Стара Херцеговина“

       Сава Зоранов Станишић

 

 

01
01

02
02

03
03

04
04

05
05

06
06

07
07

08
08

09
09

 

 

СА ФЕСТИВАЛА ГУСЛАРА СВИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА - Пљевља, 2010. године

 

 

Вријеме је да прометнем које слово о нама гусларима, односно о оном међу нама и око нас. Да не разводњавам танку причу као плитку воду на посну њиву, него да скренем причу на оно што боли и што би се дало оздравити.

"Намножиле су се лажи на вреће, а правде нигдје ни у шаку..."

Искуство нам свједочи - кад велики гријеше, мали плаћају ћефове.

И, како напоменух, ријеч је о нама који држимо дрво од крстатог јавора уз који све више завијамо грке пјесме: да ли из ината или, пак, из користољубља, заборављајући да свака пјесма није за гусле, као што ни свака трава није за лијек.

Да ли је, можда, пристигло пошљедње вријеме и исциједио мирис из цвијета и памет из свијета?

Гусле су постале неподобан суд због неподобних пјесама. Читајући Владику Николаја и његову бесједу о човјеку у којој каже да су људи као неки покретни мајдан, а у мајдан се мора дубоко ронити да би се нашло оно што је најдрагоцјеније. Велики Њгош је то потврдио једним стихом:

"Тајна чојку - човјек је највиша."

О човјеку је такође говорио почивши духовник патријарх Павле у свом познатом тихољубљу, гдје каже да се у једном организму има више органа и, ако једна ћелија садржи разарајућио атом, онда је цио организам пропао.

Ја се питам да ли може шта бити грђе од сљепоће људи?

Прозборићу ријеч - двије о 34. Фестивалу гуслара у Пљевљима.

Они који ведре и облаче у гусларству заузеше прве редове. Позорница се отвара украшена разним народним експонатима и, у неку руку би свечано.

Најзад доби ријеч прави гусларски душар, златоусти Рајо Војиновић и својим надахнутим словом умири народ и, мени освјежи двери као покаткад рујно вино из старога мијеха. Исприча нам танано сусрет два великана - Тесле и гуслара Перуна у Америци.

Послије тога крену  грмљава и јека наших гуслара. Народ да ублажи гусларску јеку, отпоче причу. Неко завика: "Шта се деру!?" Ја да ублажим наш гусларски несклад рекох: "Деру се због вас што причате..."

И тако, моје су уши, на истој столици издржале до краја.

Стручни жири повуче се на вијећање, а на сцјену нагрнуше разне етно групе оба пола. Народ се ускомеша, снује тамо-амо, неко иде по воду, неко по пиво и наста прави кафански амбијент. Весело је, тако се може до зоре. Тоалет није могао благовремено да прими све, али није на одмет узети мало свјежег ваздуха. Оближње растиње би прикладан нужни заклон.

Сви нестрпљиво чекамо одлуку жирија. И поред многих изненађења, жири је ипак успио да потрефи прва три мјеста, екипно и појединчано. ДГ "Тешан Подруговић" из Гацка припаде 1. мјесто, ДГ "Никола Тесла" из Обреновца друго, а ДГ "Стара Херцеговина" из Београда треће мјесто.

У појединачној конкуренцији прво мјесто освоји Вукота Говедарица из Гацка, друго Саша Лакетић из Обреновца, а треће Здравко Кнежевић из Плужина.

Говедарица је зачинио и стасом и гласом и добром пјесмом. Осјећа се, на појединим мјестима, неувјежбаност самог садржаја пјесме и недовољно изражено прогуславање, али, у оваквом амбијенту зналачки је донио дио одабране пјесме и заслужио прво мјесто. Саша ЛАкетић, веома вјешт гуслар префињеног музицирања, моћном дикцијом која покадкад прелази у вику, а што би требало отклонити. То му је мана која се да исправити кратким дијалогом са њим.

Треће мјесто је припало Здравку Кнежевићу, даровитом, наративном гуслару, иако ја сматрам да је ово мјесто требало припасти Драшку Малиџану, јер, кад је бал - нек је бал...

За гусларе високих гласова - теноре, музички неупућени људи доносе погрешне закључке сматрајући да вичу. Викање и дерњава често се јавља и код оних који су баритонског или бас гласа, а то се јасно види на изразу лица и усиљеном пјевању. О даљем поретку испало је све по непоретку, јер је техничка комисија кумовала редосљед и судијску пиштаљку ставила у џеп.

Ја се лично супростављам оваквим правилима; оваква правила су гусларе удавила. Испада да је важнија капа него глава. Кажњава се: замијењена ријеч (иако не губи смисао), испуштен стих (мада се не губи радња), те приказан стих - два, да ли мање или више, и том слично...

Но, битно је да се гусле његују и чувају од заборава.

Као што нагласих раније, ДГ "Стара Херцеговина" је на овом надметању свих српских гуслара заузела екипно треће мјесто. У појединачној конкуренцији, чланови нашег друштва су заузели сљедећа мјеста: Ђоко Тановић је био четврти, а Александар Таушан седамнаести у финалу.

ДГ "Стара Херцеговина" је изузетно поносно на овај успјех и наставиће и даље да на сваком такмичењу достојанствено и предано репрезентује српске гусле и српску народну традицију.

 

 

 српски гуслар

Славко Алексић

 

 

01
01

02
02

03
03

04
04

05
05

 

"КРАЉЕВУ, ОД СРЦА!"

 

         На предлог господина Миша Албијанића, ДГ “Цар Лазар“ из Приштине и ДГ "Стара Херцеговина"  покренули су хуманитарну акцију названу: вече солидарности "Краљеву, од срца!". Први концерт у организацији наша два друштва, а под поковитељством Савеза српских гуслара одржан је у уторак 23.11.2010. год. у Београду, у сали "Театра 78".

          Кад год је требало помоћи у невољи, српски гуслари су били међу првима. Ова иницијатива је заиста наишла на велики одјек у гусларским круговима, па су најављени многи концерти са истим називом и истим циљем. Бити добар човек је много важније и много теже него бити добар гуслар. Наши гуслари су и овај пут показали да су велики и хумани људи на које се увек може рачунати.

           Водитељи програма, Угљеша Вујовић и Анђела Рајовић су зналачки и умешно водили програм најављујући народне гусларе и лучоноше епске поезије. Председник Савеза српских гуслара, господин Жељко Чуровић како то ред налаже, први се обратио посетиоцима и бираним речима подржао ову акцију. Наступио је велики број гуслара. 

       Вече је отворио Ђорђе Тановић са песмом Ј. Ј. Змаја, а за њим млађани Радомир Лакетић, искусни Чедомир Чавић и надахнути Сава Станишић. Пјесник Божо Глоговац својим стиховима по ко зна који пут освојио je публику и оставио је без даха. После њега наступио је гуслар Зоран Племић, а онда посебно изненађење, млада и вишеструко талентована девојчица Бојана Пековић, која живи управо у Краљеву, својим наступом освојила je срца београдске публике. Затим су наступили гуслари Александар Таушан, Драшко Малиџан, Милан Мрдовић, Саша Лакетић и легенда српских гусала - Бошко Вујачић.

           Овом првом вечери доброчинства у предвечерје Божићног поста ДГ "Цар Лазар" и ДГ "Стара Херцеговина" покренули су акцију којој ће се, сигурни смо, прикључити сва гусларска друштва широм Србије, али и Републике Српске и Црне горе, са циљем да се прикупи што више средстава  за санирање последица непогоде која је задесила Краљево и околину. Планирано је да завршну манифестацију одржимо управо у Краљеву.

             На крају морам да кажем да се упркос свим напорима организатора, одличном програму, упркос чињеници да су се на сцени појавили најбољи гуслари које Србија има, одазвао јако мали број посетилаца, свега 120 продатих улазница за двомилионски Београд је срамота. Лоши временски услови и пренос утакмице Лиге шампиона су изговор који не можемо прихватити. Оно што је кроз векове красило српски народ: солидарност, добротворност, љубав према ближњем свом, полако нестаје...

Надам се да је ово случајност и да овај случај неће постати правило!?

 

председник ДГ "Стара Херцеговина"

      Слободан - Бобан Драшковић

 

 

01
01

02
02

03
03

04
04

05
05

06
06

07
07

08
08

09
09

10
10

 

ДОБРОТВОРНО ВЕЧЕ ЗА ЗАВРШЕТАК ГРАДЊЕ ХРАМА 

СВЕТОГ ВЛАДИКЕ 

НИКОЛАЈА ЖИЧКОГ У СЛИВЉИМА

          

             Село Сливља, некада једно од највећих и најнасељенијих села у целој Херцеговини, данас опустело са десетак кућа из којих дим вијуга пут неба, и двадесетак становника, углавном онемоћалих старијих људи али и даље јаки, поносни и кршни, као што је и земља кршна на којој битишу. Од давнина постоји легенда о постојању цркве која се налазила у Доњем селу и на чијим је темељима касније никла џамија. Силни херцеговачки јунак Бајо Пивљанин када је ослобађао Херцеговину од турског зулума, није заобишао ни Сливља, протерао је муслимане из Сливаља а џамију сравнио са земљом. Од доласка српских породица (први су у Сливља дошли: Пикуле, Драшковићи и Стајићи) у Сливља, генерације и генерације су сањале o подизању богомоље око које би се окупљали и Богу молили.

            Пре две године сан је полако постао јава. Преко пута чувеног извора Точак, повише школе, никао је Божији храм, посвећен Светом Владици Николају Жичком. Мало је остало посла до његовог завршетка, да су мало срећнија, ведрија и безбеднија времена, вероватно би овај Божији храм већ био завршен. У овом смутном времену, прави је подвиг започети а ево и привести крају градњу једног оваквог здања. Историјски гледано ниједно време није било неимарству наклоњено, али Божија воља даје махове, смирења и прегалаштва како некад, тако и данас.

             Друштво гуслара “Стара Херцеговина“ је организујући добротворно гусларско вече покушало да допринесе завршетку градње овог Божијег здања. У препуној сали хотела “Централ“ у Земуну у дивној, свечарској атмосфери, гуслари „Старе Херцеговине“: Вељко Ђурановић, Ђорђе Тановић, Драган Ђерић, Сава Станишић, Александар Таушан и Мирослав Тановић са гостима Миланом Мрдовићем, Владом Руњом, Петром Шишовићем, здравичаром Вукојицом Сандићем, сестрама Сандић и ненадмашним водитељем, народним гусларом Славком Алексићем су казујући уз гусле најлепше стихове из наше народне епске ризнице, на тренутак вратили присутне Сливљане и пријатеље Сливљана у давна и славна времена наше историје. Све је личило на једно херцеговачко сијело, колико је то могуће у  измењеним градским условима. Велики број рођака, комшија, кумова и земљака се после много година поново срео, подсетио на разне доживљаје и анегдоте из детињства и младости, а херцеговачка ганга и јека гусала су давале посебан узвишен осећај овој успелом добротворном скупу.

           На крају, морамо поменути да су скупљена знатна средства од улазница, али и од прилога појединаца. ДГ “Стара Херцеговина“захваљује свима који су дали свој допринос да се овај Божији храм што пре заврши, посебно морамо истаћи учешће Клуба Гачана на челу са председником клуба Видаком Ковачевићем који су дали највећи прилог те вечери. Свима желимо свако добро од Господа, а ДГ “Стара Херцеговина“ ће наставити да својим радом и делом крчи пут народној традицији и култури. Не смемо и нећемо дозволити да гусле и народна изворна песма нестану, јер би нестанком гусала дошло и да нестанка нас самих.  

 

председник ДГ "Стара Херцеговина"

      Слободан - Бобан Драшковић

 

Design by NormaReclamare